NI U RAJU JOS NE ZNAJU

Kad te gledam ja sa strane,
Tacno pogled ja odmaram.
Ne mogu ti naci mane,
Naprosto te obozavam.

Poljupci ti lepo stoje,
Svaki novu zelju budi.
Dodji sreco, sunce moje,
Dodji padni mi na grudi.

Ni u raju jos ne znaju,
Da andjeo zemljom hodi.
Samo jednom u zivotu,
Takav covek da se rodi.

Ostani mi kakav jesi,
Da te volim zivot ceo.
Nedaj boze da se desi,
Smrtno bi me razboleo.


Natalija Beba Radakovic 💋

MORNAR

Lepa Lela iz Borova sela, 
Dugu crnu kosu je rasplela.
Dunav vodom belo lice mila,
Biser suzom, talase bistrila.
Mladi alas lepoj Leli veli,
Otkad smo se ono vece sreli,
Silna zelja mori srce moje,
Podji za me, cednostiti tvoje.
Dzaba momce, zalud gajis nadu,
Moja ljubav u drugom je gradu.
Kraj Dunava mladost sam provela,
A zbog njega more zavolela.
Dve godine, cekam i cekacu.
Samo njemu cvet mladosti dacu.
Jos da vas je, sto puta toliko.
Mog mornara, ne zameni niko.
Natalija Beba Radakovic 💋

SVEDNO TE CEKAM

Znam da neces doci i svedno te cekam,
Jos ti cujem korake u gluvo doba noci.
Znam da neces doci, al' nadu ne gubim,
I pitam se da l' ce ova, tuga ikad proci.

Zasto svaka misao jos ka tebi krece,
I ta opaka zudnja jos uvek me mori,
Kad znam da je gotovo, ponovit' se nece,
Zasto mi jos svaka noc o tebi govori.

Kad znam da neces doci, sto minute brojim,
I zasto jos spremam postelju za dvoje.
Pred tvojom se slikom, ko pred ikonom molim,
Ma proste ti bile ove suze moje.


Natalija Beba Radakovic 💋

TAKO NAM JE MALO ZA SRECU POTREBNO

Tako nam je malo, za srecu potrebno,
Koja lepa rec i dodir neznosti.
Sta vredi kad smo sve manje zajedno,
I kako da nam tuga, to srcu oprosti.
Tako nam je malo, za ljubav potrebno,
Tek ruka u ruci i zelje da se spoje.
Mi nikako da vreme, uskladimo zajedno,
A sutra bi se mogli kajati oboje.

Tako malo treba, da nas neko voli,
Zrno zara na srcu i koje nezno vece.
A jednom kad nas noc, rastanka zaboli,
Odnece nas reka suza kad potece.
Tako malo treba, za trenutak radosti,
Tek blazeni osmeh i koji pogled vreo.
Jer kad nas bude stigao, zal iz mladosti,
Bolece nas tuga i to kroz zivot ceo.
Natalija Beba Radakovic 💋

CUVAM TE

Gledam te, i uzivam u tebi.
Cuvam te, a bome kako ne bi,
Vremena su teska, a dani sve ludji,
Nedam da se srce, od tebe otudji.

Zagrli me, i stisni me jako.
Ljubi me, i nezno i polako.
Da pokazem svima, tu srecu u ocima,
I da samo tebe ja nosim u grudima.

Voli me, da uzvratim ti vise.
Sakrij me, tu gde ti srce dise.
Pa da tiho tecem u venama tvojim,
Da za tebe zivim, za tebe i postojim.


Natalija Beba Radakovic 💋

EJ KAFANO SESTRO

Ej kafano sestro, otvori mi vrata,
Prihvati me nocas, k'o rodjenog brata.
Ranjeno mi srce rujnim vinom leci,
Ciganine sviraj, ovu tugu spreci.

Bez nje sunce ne greje, vetrovi me lome,
Ej kafano sestro, veruj bratu svome.
Ovisnik sam vina, zbog nje postao,
Bez nje, ko bez srca, ja sam ostao.

Zar voleo nisam, kao drugi svi?
Ej, kafano reci, sto me ostavi?
Bila mi je ljubav moga proleca,
A sad mi je sestro, tuga najveca.

Ej, kafano sestro, al' sam nesrecan.
Ej, kafano rano, al' sam bolestan.
Stara rana, novu, vec je stvorila,
Tuga je u meni progovorila.


Natalija Beba Radakovic 💋

KAZI BOZE KUD IZ OVE KOZE

Da se jadna za viti bor 'hvatim,
I on bi se zelen osusio.
Kako majko ja zivot da pratim,
Kad mi staze trnjem okitio.

Moj zivote, ma kakav da jesi,
Moj si brate, ne mogu te kleti,
Al' bar ponekad, radost mi donesi,
Tek da se mogu, suzi odupreti.

Kazi Boze kud iz ove koze?
Pa vec jednom, da krenem ko zena.
Sve manje srce verovati moze,
Da je ljubav, srecom okicena.


Natalija Beba Radakovic 💋

VOLIM TE

Volim te
Vise nego sunce more
Nego slavuj svoje zore,
I od samog sebe vise, 
Volim te najvise!
Zelim te
Kao majka svoje dete,
K'o krila ptice da polete,
I od svog zivota vise,
Volim te najvise!
Sanjam te
Kako meni radjas sina,
A ima ih desetina,
I svaki likom je na mene,
Da nam loza ne uvene.
Molim se
Da Bog zelje mi ostvari,
Da srce sa tobom ostari,
Da loza naslednike ima,
I da traje vekovima.
Natalija Beba Radakovic 💋

ZEC LIJA I VUK

Ima duge usi, repic mu je kratak,
Da za Uskrs dodje, to mu je zadatak.
A znate onu brojalicu, eci, peci, pec,
Jako voli sargarepu, za zove se - ZEC!

U tom grmu lezi zec,
To smo dagnali.
A ko se krije u jazbini,
Da l' bi prepoznali?

Malenog je rasta, kitnjastoga repa,
Prefrigana, mudra i vrlo svirepa.
U pogledu njenom, uvek zloca sija,
I zato se deco kaze, lukav kao - LIJA

Ma pustimo liju.
Verovat joj nije,
A da li znate ko se,
 U coporu krije?

Ima strasne zube, oci mrko krijese,
A kad pocne zavijati, sva se suma trese.
Gde se on pojavi, tu nastane muk...
Ko je deco strah i trepet? Pa naravno, - VUK!

Vuk dlaku menja,
Al' ne menja cud.
I zato se po sumi,
Ne sme trcat'svud.

Ma neka lije u sumi,
Nek svojim putem podje,
Ali zato nek nam zec,
Za svaki Uskrs dodje!


Natalija Beba Radakovic 💋

PO ZASLUZI

Ja jos sanjam oci tvoje,
Ubio me Bog.
Al' sanjaces i ti moje,
Imena mi mog.

Ti si uzrok mojih rana,
I to sto sam sam.
Naci cu te jednog dana.
Samo te cekam.

Samo vracam po zasluzi,
Pa onda smo kvit.
Napio sam se pelina,
I ti ces ga pit'.

Prelezao ja sam tugu,
Ti pazi na sebe.
Neces naci ljubav drugu,
Ko ni ja zbog tebe.


Natalija Beba Radakovic 💋
%d bloggers like this: