MOJE MISLI I NE MISLE VISE

Ocekujes da te srce voli,
A emotivno nedostupan ti si.
Dovoljan si uvek samom sebi.
Sta je ljubav nikad znao nisi.

Moje misli i ne misle vise, 
Da ja s tobom zalud noci kratim.
Sto je bilo, vreme nek izbrise.
Hocu da se svom zivotu vratim.

Na lice stavi masku stare srece,
Sutra kad ti suza za mnom krene.
Jer tvoj ponos nikad priznat nece,
Razlog sto si izgubio mene.


Natalija Beba Radakovic 💋

KAD IZ MENE DUSA PROGOVORI

Ne, ja ne pisem, pesme da se pamte,
Ni da se srce nekom, pesmama dodvori,
Vec kada se zelje, od ceznje rasplamte,
Tad obicno dusa iz mene progovori.

Kad zaplacu slova i zalede grudi,
Precutale misli, u mastilo se sliju.
U nedoba neko, proslost se probudi,
U tom trenu vidim, svu svoju familiju.

Vidim moga Gojka, u radnom mantilu.
Na licu mu osmeh i suncan i mio.
S kosakom u ruci, uvek u svom stilu,
Detinjstvo je nase srecom okitio.

A mama, k'o mama, i stroga i brizna.
Strepila je i kad nije razlog imala.
Nastojala u svemu, da bude nedostizna,
Ko zenicu svoga oka, nas je cuvala.

Ne, nisu se oci, umorile od ceznje.
Kroz avliju trazim, malu siluetu.
Tu divnu zenu koja je othranila mene,
I koju sam volela, najvise na svetu.

Ko andjeo cuvar, nad nama je bdila.
Odrekla se svoje, srece radi nas.
Imenom je svojim, mene okitila,
I danas dusa za njom, cvili na sav glas.

Kad kroz senku uspomena, vidim i dve ptice,
Osmeh mi se razvuce, od uva do uva.
U istom jatu letele smo, kao lastavice,
I samo molim Boga, da mi ih sacuva.

Bescutno jos tinja misao mi svaka.
Taj zal tuzne srece, jos me ceznjom mori,
Da vidim ono staro drustvo iz sokaka,
I da cujem moj Dunav, dok tiho zubori.

Sudbokrojni kovac, vec nakovanj bije,
Ususkajte snove u spokojan veo.
Ali meni sada, bas do sna i nije,
Jer me nocas zivot, bas dobro zaboleo.


Natalija Beba Radakovic 💋


A ZNALI SU JOS KAKO SU ZNALI

Nebrojno sam pregrmila puta,
Radoznalost od dokonih ljudi.
Sto sam setna, sto sam zabrinuta?
A znaju da se druga s tobom budi.
Blag cu osmeh u prolazu dati,
Svakom ko me upita za tebe.
Sve najlepse o tebi pricati.
Pa neka ih crv sumnje izjede.
S ljubavlju ti ime izgovaram.
Mada oci suzama zasjaje.
Sto ostavljena te ne ogovaram,
To pakosnima muke i zadaje.
A znali su, jos kako su znali.
Svim silama, rusili nam srecu.
Zbog dusmana smo se i rastali.
Sad zlo, sto ja, protiv tebe necu.
Natalija Beba Radakovic 💋

KAD SE STARO SECANJE PROBUDI

Dok crkvena zvona, o tornjeve biju,
Bakarno vece kroz oblake rudi.
Na dnu oka suze, ko lopovi se kriju,
Dok secanje staro polako se budi.
Dremljivo se vuku ovi sitni sati,
K'o da svaki korak unazad mi ide.
Kao da me tvoja senka pomno prati,
Okrecu se oci, traze da te vide.
Cesto vidim neko lice nalik tvome,
I poglede tvoje, na pogledu mom.
I danas mi vetrovi tuge dusu lome.
Jos uvek si tiha, bol na srcu mom.
Vetar k'o da stade. Dunav ne zubori.
Kao da su culi srce kako cvili.
Cesto ovde suza, u reku se pretvori.
Tu, na ovom mestu, gde smo srecni bili.
I kad oci poprime taj zamuceni sjaj,
A mladost u starost, prelije se sama,
Ni tada mojoj ceznji nece doci kraj,
Dok sam ziva, znam, razmisljacu o nama.
Natalija Beba Radakovic 💋

TVOJA LJUBAV NA MLADOST MIRISE

Ne treba mi sunce sve dok imam tebe.
U ocima tvojim, mog je sunca saj.
Tvoja lepota i plemenita dusa,
Od mog su zivota napravile raj.
Sve dok imas mene, ne plasi se tuge.
Za tebe zivim, za tebe cu mret.
Ove moje ruke, nek ti budu sluge,
Ma ne bi te dala, ni za ceo svet.
Tvoje su mi oci putokaz do srece.
Ja u tebi vidim, citav zivot svoj.
Tvojom lepotom, nice rajsko cvece.
O ljubavi moja, o andjele moj!
Prolazi vreme, a zelim te sve vise,
Radujem se tebi, jos svakoga trena.
Jos mi tvoja ljubav na mladost mirise.
S tobom mi je srcu, zelja ispunjena.
Natalija Beba Radakovic 💋

MOJ GARAVI ANDJELE

Ovde je usla na velika vrata,
A opila me tugom i gorcinom.
Digla krila, osla iz svog jata,
Omamljena tudjim losim vinom.
O ciganko moja, garavi andjele,
Zapevaj srcu, ziva mi bila ti.
Pevaj sve dok suze ne budu uvele,
Za njom ce me pijane, noci odneti.
A da li vredi kriti suze ispod vela,
I na licu nositi masku lazne srece?
Vratice se znam, kad bude tugu srela,
Ali mene tada, vise biti nece.
Natalija Beba Radakovic 💋

ZLATNI TRAGOVI

Jednom kad nam detinjstvo iz cipela ode,
I kad otvorimo to novo, poglavlje zivota.
Razlicitim stazama ce, zvezde da nas vode,
Mnoge ce pronaci sreca, a neke i golgota.
Jer mladost se cesto bez razloga smeska.
I to je jedna od njenih, najvecih drazi.
Pa i ne trpenes okom, vec se desi greska,
Al' po obicaju tuga, naivne i trazi.
Cari prve ljubavi su u nasem neznanju.
A u tim godinama zelje su, i lakome i slepe.
Ta prva bolna secanja, kad na grudi padnu,
Obicno se trajno, na srce i zalepe.
Kad bi mladost znala za tezinu greha,
Ne bi letela na porok, kao i na smeh.
Ne bi mnogi pod tockove, svoje srece pali,
I debelo placali, svoje brzopletopsti ceh.
No, svaki je zivot, drugacije iskustvo.
Svi smo mi junaci, neke svoje price.
Bilo da je srce, dobar il' los vodic,
Zlatni trag u nama, mladost ostavice.
Lepih dana najteze se secati u tuzi.
Neke uspomene gore su i od svezih rana.
Al' svedno ce cesto mladost, zaigrat' u suzi,
Bilo da je tuzna il' srecom obasjana.

Natalija Beba Radakovic 💋

JEDINO JE BOL ISKRENA

Na rastanku ni suzu mi nisi ostavila,
I nemoj mi samo reci da si zazalila.
Jedino je bol iskrena, a tebe ne boli,
Sto ostavljas, nekog, ko te, bezuslovno voli.

I nemoj mislit' da ce tebe tuga mimoici,
Od svih ovih mojih suza, bar jedna ce te stici.
Ti imas dvoje oko sebe, ma nek su zivi i zdravi.
Mene lisila si i te srece, sto mi to napravi?

Dao sam ti svoju ljubav i sve sto uz nju ide.
Zeleo sam, da te srecnu, pokraj mene vide.
Sreco moja, tugo moja, zar ti nije zao,
Da ostavis, nekog, ko bi, za te zivot dao.


Natalija Beba Radakovic 💋

SECANJE NA LJUBAV STARU

Kad secanja ozive moje avanture,
Dok se ludo srce sada vec odmara,
Neke stare slike, kroz misli tek procure,
Al' zato me uvek strecne ljubav stara.
Kad god mu se vratim, u mislima tako,
Tad osetim i krila, te mladosti svoje,
I tacno bi k'o dete zaplakala lako,
Da nam se jos jednom, bar pogledi spoje.
I danas se pitam, sta radi milo moje?
Da l' i njega ceznja, k'o mene opece?
Il' negde tiho spava, poput zaborava,
Pa i ne zna, da na njega, mislim ovo vece.
Natalija Beba Radakovic 💋
%d bloggers like this: